Ako se nikad pre niste oprobali ni u jednom od ova dva zimska sporta, verovatno ćete se suočiti sa nedoumicom – da li da učim da skijam ili da vozim snoubord? Možda ste već nekog pitali za savet, pa ste dobili različite, često oprečne informacije o tome koji je sport bolji, koji se lakše uči, koji je povoljniji dugoročno gledano i slično. Iz najbolje namere, ljudi će vas vrlo lako dovesti u stanje potpune zbunjenosti.
Upravo iz tog razloga pišemo ovaj tekst, da kao eksperti u oblasti zimskih sportova damo jasan i nedvosmislen odgovor na večnu dilemu – šta je bolje, skijanje ili snoubord?
Iako je nezgodno generalizovati, nakon više od 10 godina iskustva u obučavanju drugih skijaškim i veštinama vožnje snouborda možemo reći da je pravilo sledeće – u odnosu na snoubord, skijanje se lakše uči, ali je teže postati dobar skijaš nego dobar snouborder.
Šta to tačno znači?
To znači da ljudi lakše nauče osnove skijanja. Razlog je prirodniji položaj tela i nogu tokom kretanja. Naime, kad skijate, noge su odvojene i lice je okrenuto u pravcu kretanja, dok su vam, kad vozite snoubord, noge spojene („vezane“ za jednu dasku) i lice je okrenuto ka kosini padine. Ovakav položaj je većini početnika neprijatan i izaziva nesigurnost.
Međutim, iz istih razloga je znatno teže postati dobar skijaš nego dobar snouborder. Radi se o tome da nije nimalo lako ovladati naprednim tehnikama skretanja kada treba da upravljate dvema skijama, što nije slučaj sa snoubordom, na kom se tehnike menjanja pravca nauče ekstremno brzo, čim se čovek oslobodi početne nelagode.
Skijanje: prirodan položaj tela, noge su odvojene, oči lakše prate pravac kretanja.
Snoubord: bočni položaj tela, noge su „vezane” za jednu dasku, pravac kretanja je na 90 stepeni u odnosu na prirodni položaj glave, zbog čega se teže postaje svestan okruženja i kretanja tela u okruženju.
Skijanje: sadrži više elemenata koji se pažljivo moraju podešavati upravo zbog veće slobode kretanja celog tela koju skijanje omogućava. U suštini, osim jakne i pantalona, trebaju vam skije, pancerice, štapovi i naočare.
Snoubord: manje komplikovana oprema koja je mekša i komfornija (prvenstveno čizme). Takođe, pri vožnji snouborda vam ne trebaju štapovi, koji su u skijanju obavezni, ali se mnogo češće nego u skijanju na samom početku koristi kaciga.
Skijanje: iako je lakše naći balans jer su noge odvojene, skijanje kao sport nosi rizik od povrede kolena, najčešće pri rotacijama (promena pravca).
Snoubord: s obzirom na to da su noge spojene za jednu dasku, povrede su češće tokom učenja, a ređe se dešavaju nakon što osoba ovlada snoubordingom kao veštinom. Najviše treba pripaziti gornje ekstremitete, zglob šake i ramena.
Skijanje: mnogo je jednostavnije koristiti ski-lift kao skijaš nego kao border, prvenstveno jer ne morate da skidate skije i imate štapove, kojima se možete odgurnuti kad silazite s lifta.
Snoubord: Snouborderi moraju da oslobode jednu nogu da bi koristili vertikalni transport na skijalištima. Takođe, pošto nemaju štapove, malo je teže da siđu sa lifta. Srećom, obuća za snoubord je dovoljno fleksibilna da omogući lagano kretanje i tako što će vam jedna noga ostati na dasci, a drugu ćete koristiti da se odgurate na snegu (slično kao vožnja skejtborda).
Skijanje: nositi skije i štapove u rukama dok se krećete u čvrstim pancericama nije lako. Srećom, uživanje u skijanju nadoknađuje i premašuje svaku nelagodu koju nošenje opreme mimo staze može da izazove.
Snoubord: jako jednostavan za nošenje, čizme su mekše i kretanje po snegu u njima je mnogo jednostavnije nego u skijaškim čizmama.
Za kraj ovog teksta o sličnostima i razlikama između ova dva zimska sporta (koja zahvaljujući Skiadi to više i nisu), daćemo vam još nekoliko saveta, zasnovanih isključivo na našem ogromnom iskustvu i činjenici da smo kao škola skijanja do sada za uživanje na snegu osposobili više hiljada početnika.
1. Razmislite koji sportovi vam više odgovaraju. Ako ste npr. vozili skejtbord, logično je da već imate balans koji vam je potreban za vožnju snouborda. Ako ste pak vozili rolere, verovatno vam je poznat osećaj noge stegnute u pancerici, kao i položaj tela (blago savijene potkolenice), koji je isti kao i u skijanju.
2. Razmislite o ličnim preferencijama. Odluka da li voziti skije ili snoubord umnogome zavisi od toga šta su vaše želje – da li da pravite oštre krivine na stazama kao skijaš ili da uživate na neravninama i rampama kao snouborder.
3. Uvek prvo probajte skijanje Ovo je najkonkretniji savet koji možemo da vam damo, jer samo ako prvo probate skijanje, znaćete koji je od ova dva sporta bolji za vas. To kažemo zato što nam je iskustvo pokazalo da oni koji prvo počnu da voze snoubord retko kad stanu na skije, dok skijaši vrlo često ovladaju obema veštinama.
Na kraju krajeva, ne morate preterano ni da razbijate glavu. Dođite na Skiadu i probajte oba, pa procenite šta vam više odgovara. Dok padne sneg, bićete već gotov skijaš ili snouborder, šta god vam se više svidi.
Srpski
Engleski
Ruski